15 Konflikt asimetrije termodinamike sa simetrijom Njutnove mehanike nije odmah primaryãen, jer se u vreme pre razvoja kinetièke teorije gasova jos uvek moglo braniti glediste da termodinamika opisuje autonomnu oblast fenomena, koju nije potrebno redukovati na mehaniku. 16 Ovo je analogno èinjenici da, ako bacimo novèiã one thousand puta, ima mnogo vise naèina da se dobije five hundred nego samo five glava. seventeen Tj. u stanju je niske entropije. 18 U skladu sa ovim zapazanjima, moze se dati drugaèija formulacija drugog zakona  "postoji velika verovatnoãa da je trenutak t = t0, u kome arbitrarno zapoèinjemo posmatranje sistema, bare minimum entropije kao funkcije vremena" (L.
stampe, uvek bude pod neèijom kontrolom. Njena velika moã lezi u uverenju ljudi da sve sto je napisano nuzno mora biti i istinito, a to uverenje moze biti sasvim neopravdano. Upravo to je doslo na videlo na poèetku ere ratnog novinarstva, pre otprilike one hundred fifty godina, u Engleskoj. Sve poèinje 1854. godine, kada Engleska objavljuje rat Rusiji i kada "Tajms" prvo angazuje jednog oficira da izvestava sa ratista. Ali, posto se njegovi izvestaji nisu pokazali kao prihvatljivi za javno mnjenje, "Tajms" salje prvog profesionalnog izvestaèa. No, on, videvsi pravo stanje vojske, koje nikako nije dolikovalo kraljevskoj gardi, o tome izvestava London, i biva osuðen, kako od svojih urednika, tako i od Vlade i od vojnih komandanata sa fronta. Meðutim, i Vlada i vojska su shvatili znaèaj koji ãe stampa imati za voðenje rata. Stoga vojska i stampa bivaju upuãene jedna na drugu i osuðene da zajedno podnose uspeh i poraz u bitkama koje su uz meðusobnu ispomoã vojevale. Od tada izvestaji sa ratista, opisi bitaka, intervjui sa vojnicima udovoljavaju politikama vlada, zahtevima javnog mnjenja i pomazu dobijanju bitaka i ratova, koristeãi se svim onim manipulacijama o kojima je veã bilo reèi. Najveãa propagandna bitka putem novina voðena je tokom I svetskog rata, jer su novine tada bile veã siroko rasprostranjene, a drugih masovnih izvora informacija nije bilo. Novine su iskorisãene da bi se pripremila javnost za sto laksi prelaz iz mira u rat. Korisãene su i za ulazak raznih vojnih sila u rat, kao npr. Unhappy. Bile su i u sluzbi opravdavanja svih ratnih zverstava, da bi po zavrsetku rata i suoèavanju sa istinom o desavanjima novine bile izlozene velikom moralnom padu i gubitku kredibiliteta.
ativnoj konotaciji mo i. Kori ewe mo i u ciqu ostvarewa op tog dobra ~ini proces opravdanim, uz neminovnost mewawa stavova i svesti zaposlenih. Samo na taj na~in je promena mogu a. Kona~no, da bi formirawe svesti zaposlenih bilo mogu e, smisao pojava i doga
dotok stranog kapitala pove ao se neposredno pred izbijawe krize. Ovome su doprineli najvi e eksterni faktori. Naime, kamatne stope u razvijenim industrijskim zemqama su bile relativno niske, usled poku aja vlada da izvuku zemqe iz recesije. Area Isto~ne Azije je delovao kao izuzetno stabilan, sa relativno visokim prinosima i niskim rizikom. Drugo, firme iz regiona su smawivale svoje tro kove finansirawa pozajmqivawem u stranoj valuti po niskim kamatnim stopama. Ovo im je, daqe, omogu avalo da odr`e izvoznu konkurentnost zbog sve ve eg pada izvozne tra`we. Me
Google sees hyphens as word separators although underscores are not recognized. Therefore the internet search engine sees as . The bots will have a hard time identifying this URL's relevance to the keyword.
Conclusion "Undeniably, in the midst of the allegedly "American century" The united states assumed a centrality that just one may rightly simply call imperial.
Kao prvo, nijedna drzava ne moze imati prevlast nad drugom jer bi to znaèilo povredu drzavnog suvereniteta, te nijedna odreðena drzava ne moze predsedavati savezom. Zatim, svetska republika pokrivala bi ogromnu teritoriju i pri tom imala jednu centralnu vlast. Kant smatra: "... Èim je obim vlasti veãi, dejstvo zakona postaje slabije i bezdusni despotizam, posto je iskorenio klice dobra, zapada naposletku u anarhiju".fourteen Savez naroda treba da bude permanentni kongres drzava. Tim drzavama bi, u njihovim meðusobnim odnosima, posredstvom meðunarodnog prava bile zabranjene a person radnje èije bi maksime, ako bi se uèinile opstim pravilom, stanje mira uèinile nemoguãim. Treãi definitivni èlan govori o potrebi opsteg get more info hospitaliteta. Ako bi se uvazili do sada navedeni prvi i drugi èlan, dobila bi se mirna opstu zajednica svih naroda koja pak jos uvek ne bi bila prijateljska, tj. ne bi bila kosmopolitska. Biti graðanin sveta, znaèi biti slobodan da putujes s jedne na drugu stranu Zemljine kugle i da svugde budes primljen, ne kao gost, veã kao dobrodosao prijatelj. Svi imaju jednako pravo na Zemljinu povrsinu i tim prirodnim zakonom se treba rukovoditi.15 Zasto Kant smatra da bi svetski poredak, olièen u savezu naroda, u praksi bio odrziv, èak i pozeljan?
Evropa XVIII veka prolazi kroz buran period. Stalna ratovanja i sukobi velikih sila, preraspodela teritorija i mirovni ugovori koji ne dovode do resenja, veã "u sebi nose klicu narednog sukoba", podstièu, s jedne strane, intelektualnu elitu da se pozabavi moguãnostima drugaèijeg ureðenja svetskog poretka, a s druge strane, narod da oruzjem ustane protiv dekadentnog monarhizma. Opste nezadovoljstvo kulminiralo je Francuskom revolucijom, ali tu se nije i zavrsilo. Protiv Francuske republike monarhistièke sile Evrope zapoèinju koalicione ratove. Ubrzo, pak, Pruska, jedan od koalicionih partnera, zadovoljna teritorijom koja joj je pripala posle podele Poljske, izlazi iz koalicionog rata, potpisavsi sa Francuskom 1795. mir u Bazelu. Iste godine, podstaknut potpisivanjem pomenutog mirovnog sporazuma, kenigsberski profesor, Imanuel Kant, pise, u formi mirovnog ugovora, svoj spis Veèni mir. Svestan èinjenice da mir u Bazelu po svojim idejama nije blizak pacifistièkim idealima kojima je sam naklonjen, Kant ovim svojim spisom pozdravlja kakvu-takvu politiku mira, website otvoreno se stavljajuãi na stranu republike, ukazujuãi na smernice za ostvarenje kosmopolitskog drustva.
eni ali i iscrpqeni Beograd na ao se u novoj i velikoj dr`avi, ~ija je prestonica postao. Kako se za deset godina nakon oslobo
The emergence of mass media brought an excellent quantity of Anglicized vocabulary into distinct languages. ...
19 Ovo ne iznenaðuje, s obzirom na sve specifiènosti uslova zivota na brodu. Svi se takoðe slazu da je neformalna komunikacija odlièna i za razvijanje poverenja kod mornara, razvijanje oseãaja bliskosti i zajednistva sa èitavom posadom, kao i za stvaranje vedrije, opustenije a istovremeno radnije atmosfere. 20 O vome govori i poruènik bojnog broda Darko Vukoviã u svom izvestaju o iskustvima u obuci mornara u eighteen. flotili raketnih brodova za 2002. godinu, koji je, uz njegovu saglasnost, korisãen u izradi rada 21 Ovo je stav sa kojim se slazu u potunosti svi ispitanici. Strah najvise utièe na posadu u prvim danima rata. Tada je od presudne vaznosti da staresine svojim liènim primerom, smirenosãu i uzdrzanosãu utièu na posadu. U tim trenucima posada je u potpunosti fokusirana na staresinski kadar, na èelu sa komandantom. Dobro je tada koristiti sve oblike neformalne komunikacije i savetodavnim razgovorima sto vise opustati posadu.
4Dolarizacija je proces be`awa iz doma e valute, usled valutne nestabilnosti. Sva potra`ivawa se denominiraju u stabilne svetske valute, da bi im se sa~uvala vrednost.
ja amerièkog drzavljanstva.8 Ove drakonske sigurnosne mere prouzrokovale su kritiku dela amerièkog i svetskog javnog mnjenja, koje postavlja pitanje o meðunarodnom statusu SAD u pogledu krsenja ljudskih prava. Iz ovoga sledi da posledice demonstracije spoljasnje moãi jedne drzave ponekad mogu visestruko da utièu na eroziju njenog unutrasnjeg demokratskog poretka. Zakljuèak U analizama izlozenim u ovom radu, razmotren je dilemma efikasnosti organa Ujedinjenih nacija pri njihovim pokusajima da na adekvatan naèin sprovedu norme meðunarodne pravde propisane Poveljom UN. Pri sprovoðenju svoje misije, one se suoèavaju sa unutrasnjim i spoljasnjim preprekama koje ih neprestano osujeãuju u ostvarenju njihovog cilja. Otklanjanje ovih prepreka, za organizaciju poput Ujedinjenih nacija, predstavlja prilièno tezak i nezahvalan posao.
grafikonu). Tek oko 10% ispitanih mornara obratilo bi se najradije svom komandantu (kdant na grafikonu). Oko seven% ispitanika ne moze da uspostavi neformalnu komunikaciju sa svojim staresinama (nikom na grafikonu).